Uređenje dvorišta i ograde za dvorište
Nakon što se izgradio novi objekat, odnosno kuća, uglavnom sledi uređenje dvorišta. Kada se radi uređenje dvorišta potrebno je voditi računa o samoj nameni istog, veličini kao i sadržaju. Na koji način se dvorište uređuje, kao i šta se koristi za popločavanje i ograđivanje dvorišta pročitajte u nastavku teksta.
Uređenje dvorišta proces
Proces uređenja dvorišta mora biti potpun i smislen kako bi ono bilo udobno i prijatno za boravak. Dvorište treba biti kompletno projektovano i da ima sve elemente tako da ukoliko dođe do promene elemenata se ne poremeti funkcionalost i estetika dvorišta. Proces uređenja se sastoji iz nekoliko stavki:
- Pregled lokacije
- Tema i stil
- Elementi dvorišta
Pregled lokacije i tema
Za početak je potrebno pregledati teren na kom se nalazi dvorište kuće i posavetovati se sa pejzažnim arhitektom koji Vam može biti od pomoći u uređenju dvorišta i osmišljavanju ideje. Važno je znati koje su prednosti, a koje mane terena kako bi projekat bio savršen. Kada se smišlja ideja kako bi dvorište moglo izgledati, treba imati u vidu sve karakteristike dvorišta poput osunčanosti i orijentacije. Kada je reč o temi ili stilu uređenja, ono se odnosi na navike ukućana kao i njihove želje. Dvorište može imati više namena, pa u skladu sa tim se i bira u kom stilu će ono biti.
Elementi dvorišta
Razni elementi čine dvorište potpunim kao što su prostor za odmaranje, zelenilo, voćnjaci i vodeni elementi. Svi elementi moraju biti u funkcionalno i logičnoj vezi.
- Prostor za sedenje – ovo je prostor koji se najviše koristi. Prostor za sedenje treba biti udoban i zaštićen od vremenskih nepogoda. Zato je najbolje napraviti nešto poput letnje terase sa nastrešnicom. Zbog količine svetla, najbolje bi bilo da prostor za sedenje bude na jugu.
- Biljke – bilo da je reč o biljkama ili voćnjaku, najbitnije je da se nalaze na sunčanoj strani. Žardinjere sa cvećem je najbolje postaviti na vidna mesta, kako bi estetski upotpunile prostor.
- Staza i prilazni put – vrlo bitna stavka su staze odnosno prilazni put, jer oni vežu elemente dvorišta i okolne prostore. Funkcionalnost je prioritet kada je reč o stazama i prilaznom putu, ali i dizajnerski smisao. Na ivicama dvorišta se postavljaju staze, pa su samim tim i granica prostora koji je uređen i onog koji nije. Ukoliko imate manje dvorište, nije poželjno postaviti stazu na sredinu dvorišta, jer će prostor delovati još manje.
- Kutak za odmor – bazen, letnja kuhinja, klupa i stolice, ribnjak mogu biti mesto za odmor.
- Rasveta – najčešće se rasveta postavlja tako da osvetli stazu i prilazni put. Važno je da rasveta ne bude prevelika i prejaka, kako ne bi remetila Vaš mir, kao ni mir Vaših komšija.
Popločavanje dvorišta
Betonska galanterija se uglavnom koristi za staze, pločnike i šetališta, ali mogu biti i podne obloge za terase i balkone. Za popločavanje se koriste betonske i prane ploče, travne mreže i peskirane i glatke ploče. Kako bi ste znali šta da izaberete za popločavanje dvorišta oko Vaše kuće, hajde da vidimo koje su karakteristike betonske galanterije.
- Pohodne ploče su brzo rešenje za popločavanje dvorišta. Ove ploče su otporne na vlagu, mraz i pritisak. Jednostavno ih je čistiti i mogu se postaviti na betonsku kao i na peščanu podlogu. Takođe je moguće pohodne ploče za travu postaviti i na nabijenu zemlju. Razlikujemo ih po strukturi, veličini, obliku kao i načinu izrade.
- Betonski elementi dolaze u raznim oblicima, strukturama i teksturama. Mogu biti u vidu imitacije kamena ili nekih drugih prirodnih materijala. Postavljaju se jednostavno i moguće ih je lako uklapati u razne dezene. Prednost betonskih elemenata je ta što su otporni na spoljašnje uticaje poput UV zračenja. Koriste se za unutrašnje dvorište, staze, prolaze, pločnike.
- Prane ploče su klasične ploče od betona. Nastale su metodom pranja kamena koji je raznih boja i veličina. Prane ploče imaju izgled kao mermer i izuzetno su otporne. Pomoću njih se može popločati dvorište, staza i okućnica.
- Baštenske ploče nastaju postupkom finog peskiranja. Kako se peskarenjem dobija neujednačenost i hrapava površina, baštenske ploče nisu klizave.
Glatke ploče su jednostavne ploče koje se mogu upotrebiti za sve prohodne površine.
Može ti biti od koristi kako zaštiti beton?
Kako se popločava dvorište?
Da bi se dvorište popločalo potrebno je pre svega pripremiti teren. Kvalitetna popločana površina zahteva razne radove poput iskopa zemlje, zasipanja terena kao i ostale radove koji imaju uticaj na otpornost. Ploče moraju biti ravne, glatke i nagnute od objekta kako bi se omogućilo odvodnjavanje.
Popločavanje drvetom
Za oblaganje staze se mogu koristiti drvene daske ili ploče. Problem kod popločavanja drvetom je taj što drvo nije otporno na vlagu. Ovaj nedostatak se može rešiti dodatnom impregnacijom i zaštitnim premazima.
Postavljanje ograde za dvorište
Ograda predstavlja zaštitu od buke, oslonac za biljke, obeležavaju granicu i estetski deluju lepo. Ukoliko želite brzo da postavite ogradu onda je najbolje rešenje kupiti montažnu ogradu. Ovakvu ogradu možete postaviti sami tako što se prvo postave stubovi koji se vezuju za temeljne tačke, a potom se postavlja ploča. Kada je teren strm, onda se ograda montira stepenasto. Postoje razne vrste ograda, a razlikuju se po materijalu od kojeg su izrađene. Pa tako mogu biti drvene, metalne, kamene, ograde od bambusa. Pored materijala od kog se izrađuju, razlikujemo ih i po načinu postavljanja.
Drvene baštenske ograde
Osećaj topline i udobnosti donose drvene ograde. Raznih su oblika, a mogu biti i od različitih vrsta drveta. Njačešće se drvene daske postavljaju horizontalno ili vertikalno. Ograda koja je postavljana horizontalno brže propada. Razlog za to je voda, koja se teško sliva. Zimzeleno drveće se teško obrađuje, pa se samim tim i ređe koristi. Za drvene baštenske ograde se najčešće koristi ariš, hrast ili kesten. Potrebno je da drvene ograde budu zaštićene od spoljašnjih uticaja, a to se radi pomoću premaza na vodenoj bazi. Ukoliko se ograda ne zaštiti, vremenom posivi.
Žičana ograda
Pored drvenih ograda, najčešće se koriste žičane ograde. Prednost koju nudi žičana ograda je ta što je možete sami postaviti, tako što se prvo postave stubovi na udaljenosti ne većoj od 25 m. Zatim sledi postavljanje međustubova na 2,5 m. Betonski temelj je potreban za granične stubove, kako bi imali veću nosivost. Nakon što su se stubovi postavili, sledi žičana mreža koja se pričvršćuje za svaki stub. Mreža se na kraju fiksira napetom žicom.
Ograda od bambusa
Karakteristično za bambus je da je ono tvrdo drvo, veoma otporno na vlagu i štetočine. Može se koristiti i na većim rasponima. Ograda od bambusa dugo traje i ne može se lako oštetiti. Najčešće dolazi u obliku mreže ili ukrštenih letvi. Pored toga, bambusova ograda može da bude i u obliku panela.
Ako sami farbate stolariju ovo su saveti za farbanje stolarije koji će vam pomoći.
Zaključak:
Iako deluje kao lak zadatak, uređenje dvorišta zahteva smišljen plan i projekat, kako bi pored estetskog izgleda bio i funkcionalan. Ukoliko ste do sada imali nedoumice kako se dvorište uređuje ili koji materijal za popločavanje da izaberete, nadamo se da Vam je ovaj članak bio od koristi.
Kako sunset tehnika krečenja unosi sunce u vaš dom? Leto je i želeli biste nešto
Unutrašnje stepenice – spoj korisnosti i estetike Unutrašnje stepenice predstavljaju ne samo praktičan element u
Špatulat tehnika za zidove: ekološki osvešćeno uređenje Jeste li ikada sanjali o stvaranju teksturisanih zidova